SEĆANJE NA PILOTA TRIFUNA AMIDŽIĆA
Izložba u čast majoru Trifunu Amidžiću otvorena je 15. maja u galeriji „La Vista“ u Novom Sadu i trajaće do 29. maja. U čast svome dedi, izložbu je priredila Vesna Maroš.
Prostor galerije „La Vista“ na dan otvaranja bio je ispunjen posetiocima, veteranima, ali i sećanjima na ovog hrabrog novosadskog pilota. Prostor su krasile lične stvari pilota Amidžića, poput letačke knjižice, sata, naočara, fotografija, odlikovanja pa se čak i paklica „Morave“ našla u jednoj vitrini. Osim toga, posebno mesto u galeriji imale su i makete koje su pravili članovi našeg maketarskog kluba i na taj način su upotpunile izložbu.
Izložba je otvorena kratkom, ali sadržajnom biografijom pilota Trifuna Amidžića i kratkom istorijom vazduhoplovstva u našoj zemlji.
Vesna Maroš, unuka pilota Amidžića dede se seća kao veoma živahnog i vedrog čoveka.
– Sa dekom sam živela do 13 godine, pamtim tu toplinu i to posebno srce pilota. Voleo je da me vodi na aerodrom i na aeromitinge, često je preletao ispod mosta, što je zabranjeno. – kroz osmeh se priseća Vesna dok nam pokazuje slike svog dede.
Iako često organizuje izložbe, ovu posebno izdvaja, jer kako kaže – priredila ju je za svoju dušu u čast svome deki.
Kako je galerija u samom centru grada (Mite Ružića 2) očekuje se i velika posećenost. Tokom otvaranja i prvog dana, galeriju je posetilo prekopedeset ljudi, što znači da još uvek ima onih koji žele da pamte neke heroje davnih vremena, kakav je bio Trifun Amidžić.
Rođen je 14. Februara 1901. godine u Starom Sivcu. Sanjao je da postane vojnik i to je i uspeo 1921. godine. Tada je shvatio da je njegov životni poziv vazduhoplovstvo i 1929. godine se prijavio na testiranje. Zanmiljiva je činjenica da je mladi Amidžić na tim proverama saznao da je daltonista, ali su ga volja i rođeno pilotsko srce ohrabrili da na testiranju podmetne svog prijatelja i tako upiše Pilotsku školu u Mostaru 1930. godine.
U Jugoslovensku armiju stupa dobrovoljno 1944. godine, dolazi u Novi Sad i odatle sa ostalim pilotima odlazi u sabirni centar u Pančevu. Nakon toga je imao 28 ratnih zadataka.
Početkom januara 1945. godine postavljen je za komandira I eskadrile 422. jurišnog puka. Oslobođenje 9. maja 1945. godine, dočekao je u vazduhu iznad Zagrebačke gore tokom borbenog dejstva. Četiri minute nakon komande „Napad!“ ostali piloti su preko radio veze mogli čuti „ Drugovi obustavite napad. Nemačka je kapitulirala. Pravac aerodrom“. Ovaj dan Amidžić je pamtio do kraja svog života.
Nakon završetka rata odlikovan je Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluge za narod trećeg reda, a dobio je i mnoge zahvalnice i diplome koje se mogu videti u galeriji.
Starost je dočekao u Novom Sadu u krugu svojih najvoljenijih, gledajući plavetnilo neba u odrazu Dunava. Preminuo je 1972. godine.
Ukoliko vas je ova priča zainteresovala, posetite galeriju „La Vista“ i proživite istoriju kroz ovu izložbu i naše makete.
Bojana Delić